Ako ikad privališ priko usana Rič za jubav koja više nema ime To je ono čega ja najviše se bojin Da ne ostanen ka kolona bez cime I kad me zadnji put ka suzu potiraš Grube beside kad prikinu mi dah I nema načina da pomirin se s time Da san vako osta sam ka pas Zoven te, a puka mi je glas Sad znan da jubav ništa ne vridi Srcem kad na nju san iša uvik bi pa I da provon bi puka u hridi Koje podlo je sakrila magla Ledena kiša i mrak A moran biti jak Di god kad san sam, povirin u spomenar A nije baš da dičin se sa njime Jerbo tuče me ka bič svaka slika oli rič Šta je predugo u srcu podstanar I nema milosti za jude kao mi Grišne od kada su na svit zinili Ja poklonit ću se Bogu Ali podiću se s nogu Da san vako osta sam ka pas Zoven te, a puka mi je glas Sad znan da jubav ništa ne vridi Srcem kad na nju san iša uvik bi pa I da provon bi puka u hridi Koje podlo je sakrila magla Ledena kiša i mrak A moran biti jak A moran biti jak A moran biti jak