Daj da vam kažem svoju priču,
Zovem se jozo živim na viču,
Sve od rata na balkanu,
živim u jednu sovamstanu,
Oblačim se vrlo svojski,
Volim ovaj stil kaubojski,
Jako stvarno nisam peder,
Grlo rado nosim leder,
A pravi kauboj viski pije,
I nosi čizme od lude zmije,
A ja pijem rakije, vina
A cipele su mi alpina,
A kad jo trenem ja u disko,
šešem nosim staršnu misku,
Kad jos sedim ja u baru,
Pušim west lajt cigaru.
Ja sam jozo,
Hačim se limovič,
Kauboj iz ljubljane,
Mesto liskim pijem lozu,
Mesto konju ja šem kozu,
Pucam če mi neki na put stane,
I ja sm kauboj iz ljubljane.
Neki nebod ukes bratem,
Pa pitajo me jozo brate,
Okad si kao kauboj sada,
Tu izkočno od zabada,
A ja kažem nek se zmaja,
Kauboj sam iz meniha,
Isad se piše više vrača,
Slikar od boga bihaća,
Mala kuča slabo klava,
Plava trava zaborava,
Drštvo cjelo dobre volje,
O pozadin u žitno polje,
A došla teška su vremena,
Pod u klasu du plemena,
Tužanje je naša mira,
Preuzale grupa kaži se šira.
Ja sam jozo,
Hačim se limovič,
Kauboj iz ljubljane,
Mesto liskim pijem lozu,
Mesto konju ja šem kozu,
Pucam če mi neki na put stane,
I ja sm kauboj iz ljubljane.
Mala kuča sad je siva,
U du potrebe eksploziva,
Družtvo jedan uno kolje,
Pozadim jim mizko polje,
Indijance strpali u rezervate,
A na supe protektorate,
A ja uveg oču svoje,
Ono majko u kauboje,
U sloveniji je sad u domu,
Glumim pozdarv mojsku polu,
Pa sva iz begič taprava,
Kada tuja mi država,
Bolje ipak bit bosanac,
Neko crven indijanac.