Prošao sam tugu davno I pitam se: šta mi je ostalo? Jer danas sve mi je ravno I sve u meni pomalo je zaspalo. Čak i moja naivna nadanja, Da postoji Noje, Pa kad prodjem sva stradanja, On će doći po mene i moje. Sam u mesec lajem Ko usamljeni vukovi. I nikome ništa ne dajem, Proganjaju me prošlosti zvukovi. Pa se setim "malih večnosti" I tome se divim. Ne marim o budućnosti I tada zbilja začas zaživim. Refren Ne mislim, sretan sam Da postoji neko. Ali sakriven I da se čuva negde daleko. Kada tražim ono što mora biti nađeno, Uvek zazvoni zvono: Ma sve je bilo na njoj građeno! Pa se setim "malih večnosti" I tome se divim. Ne marim o budućnosti I tada stvarno začas zaživim. Refren Ne mislim, sretan sam Da postoji neko. Ali sakriven I da se čuva od mene daleko