Kad se bojiš, ne postojiš
Nema traga olovke na papiru
Kad se bojiš, ne postojiš
Kao mačka, strah se gnijezdi u krilu
Kad se bojiš, smijeh ne zvoni
Ruke grle prazan zrak i tišinu
A nama treba nešto glasno
Nešto još glasnije od nas
Da lupi tamo di smo tanki
Pa da pustimo glas
A nama treba nešto glasno
Nešto još glasnije od nas
Da lupi tamo di smo tanki
Pa da pustimo glas, glas
♪
Glasno, najglasnije da izađe
Sve ono što se skriva da svoj put van pronađe
Da se oslobode kočnice, ništa više ne suzdrži
Da ništa više ovaj glas ne uspije da zadrži
Manji od zrna, stisnut u svoj svijet
Pritisnut uz zidove ograničen je pokret
Tiši od zvuka, strah u očima
Nemir vlada tamo gdje odlučnost počiva
Moj je odabir krivi, strah me paralizira
Ko me gleda, ko me sluša, ko me to kritizira?
Ko su luđaci što glasno sad me plaše
I kakav sam ja to kad me takve stvari straše?
Ne paše, al' šutim, strah sve nas koči
Hoćemo li smoći snage sebi doći
Da poletimo slobodni, uzmemo komad neba?
Nama treba, to je to što nama treba
A nama treba nešto glasno
Nešto još glasnije od nas
Da lupi tamo di smo tanki
Pa da pustimo glas
A nama treba nešto glasno
Nešto još glasnije od nas
Da lupi tamo di smo tanki
Pa da pustimo glas, glas, glas
♪
A nama treba nešto glasno
Nešto još glasnije od nas
Da lupi tamo di smo tanki
Pa da pustimo glas
A nama treba nešto glasno
Nešto još glasnije od nas
Da lupi tamo di smo tanki
Pa da pustimo glas