Kao u lutkarskoj predstavi Razdešenih udova sa očima bez sjaja Ljudi teturaju u gomili, S neba padaju Paketi humanitarne pomoći. Ne mogu da verujem Da se ovo nama dešava Da li se neko krivim oseća? Zovu me pašnjaci, krda slonova: "Što pre!" Da odem odavde i da ne gledam Kako isforsirano bratstvo propada Ruske mećave, možda Afrika, bilo gde! Gde je dovoljno daleko pobeći Da zaboravim sve grobove i crno nebo Delo nepoznatog majstora. Vreme bogatih i ubogih - carstvo lopova Kradi da bi imao, ubij ako je potrebno Ponekad stvarno poželim da nisam tu, U zemlji divljaka na Balkanu prokletom... I dok lažem sebe da je sve ovo Samo ružan san Vetar donosi daleke glasove.