Šta ti je brate,
Ti znaš da ne postoje reči koje promeniće je
Trebalo bi da ideš dalje
Da pustiš to, jer je gotovo.
Kolko je glupo kad se setiš svih stvari sa njom
Dobrih i loših i nije bitno po redosledu kom
I ne znaš zašto se svega sećaš kad je to sve prošlo
Kad ne želiš da ima drugog frajera
A ona ne želi da je s tobom (kao, beži od mene.)
Buljiš u prazan prostor počinješ malo da ludiš
Jer u deliću sekunde svet se ruši pa se sigurno gubiš (aj zdravo)
To je tako jer znaš da se ona, u stvari, jebeno trudi
Da pusti sve u kurac, pa muči sve njeno po tvojoj kući
I jeste, našla je njega novog/onog pa je pomalo buni
što sreću zbog svega toga, bezveze ponekad mora da glumi (bezveze)
To mesecima traje, sve dok je ne pozoveš
I kao mislim, ono bezveze, da vidiš kako je
Jer drugo ne možeš ni da hoćeš
To sve radiš ne bi li se osetio još malo gluplje
Jer čuješ, čuješ da tu je, čuješ njene suze
I psuješ i pljuješ i dalje govori kako si u stvari super
I dalje tu je, i dalje ne ispušta slušalicu iz ruke
Obećo bi joj svašta al je postala "biće tuđe"
Sve ostalo je mašta, jer ovaj život vam izgleda nije suđen
Navika je zajeb čist, po pitanju duše
A i kolko god grozno bilo, želish njenu pored sebe još malo duže
Prođe vrlo malo pre nego što sve krene po starom
Kad reči postanu udarci, šamari što nabadaš glavom
Kad svađe postanu smeh, a smeh tekst što vam rodi ljubav
Kad ti sama priča o tome, kolko je taj frajer u stvari glupav (budala)
Razmišljaš. šta vas je skrenulo sa puta
Gde se sjebalo sve, što je stalno, stalno zbog tebe ljuta
Dođe ti da razbiješ sve po gajbi, pobacaš kroz prozore
Dođe ti da staneš mirno i glavom zaustavljaš vozove
Znam, znam ovo je bruka, sad zbog nje kukam
Al šta sad, kad mi je lobanja zbog nje skroz pukla
I o, da. fališ mi više nego ikada igde išta
Više nego bilo koji dilan dog, više nego bilo koja zika
Jebeno ne verujem da ti sad okrećeš se i pališ
Posle svih sranja što smo pričali izgleda da smo samo srali (njii)
I taj tvoj mali je šupak, da ti kažem mi smo bili drugari
I to što s tobom sad radi je teško sranje, ljubavi, znaš li
Osećao bih se sad glupo kad bi rekao ružne reči o tebi
Veruj mi probo sam, to sve, al kurcu ništa ne vredi
Jer opet koliko sam, glupo lud za tobom, ja bih ti oprostio
I sve ostalo i sve ostalo, sve bi se s logikom kosilo...