Ponoc je, plasim se da spavam I sanjam Ove reci krisom pisane za nju Meni je trebao jos samo korak Do sna A onda odnekud ona se pojavila Od senke na zidu sam mislio Da plamen svece igra se Ludim, ja dovde mogu, a dalje ne Meni je trebao jos samo korak Do sna A onda odnekud opet se pojavila Staru sam mrezu kidao Od straha do radosti Da li sam mozda zaspao Bez daha u mladosti U nju sam se slatko upleo Od straha do radosti I svoju samocu zauvek Sa njom sapleo Koliko sam mostova nocas Na nju misleci presao Ludim, mozda sam puno popio Kad svaki od njih sam Imenom njenim nazvao I sve, sve je to samo Da bih je prizvao