Velika soba kod kuće na zemlji I majčinski osmeh i glas Otvaraš oko po oko i ćutiš u nas Ruka na ruci i suza na usni A tuga odaziva se Živ, ti se vraćaš u život Ko zna odakle I sam veruješ u muk istine Sećaš se, sanjao nisi, a bio si gde? I sam veruješ u muk istine Svu svoju snagu ti dajem da pogledaš me ♪ Trčim i prosipam pesak po vodi Ko ptica što sleće na sneg Sklopljene oči drugačije gledaju svet Sever mi sledio kosti Šta vredi što vidim kad neću da znam I dugo već četiri godišnja doba su dva Ja verujem u muk istine Dunav će postati more, podaviće sve Ja verujem u muk istine Umoran, tužan, opijen, prepoznaješ me ♪ Seti se kako smo gledali majdan Ko pakao da je na dnu Ušli smo jednom u njega i skratili put Vetar ti ukrao kanap iz ruke U nebo ti pobego zmaj Traži ga pogled po svodu Al' krije ga sjaj Ja verujem u muk istine Možda se sve ovo dešava još nekome Ja verujem u muk istine Ili smo samo zalutali u sećanje