Sta znas sve o ulici i koliko ti nudi,
Ove reci su zbog mojih par ljudi,
Usudi se da razmislis o tome,
Sta znas sve o mome apetitu,
Da u dzep stavim kintu,
Sta znas sve o meni,
Spavanju u stanici,
Sanjanju na krivoj dasci,
Bezanju u panici od murije,
Sta znas sve o kraju,
I cega sve tu ima,
Da li znas sto u mraku sve me cima,
Sta znas sve o caletu, sto mi nije verovo,
Sto jurio me kad sam bezao,
Sto sam tolko rezao na njega,
I hteo uvek svoje, nisam duzan nikome,
Tako stvari stoje.
Sta znas o tome sto budan sam do zore,
Sto cudan san me stalno zove,
Ko da sam trebo davno da odem,
Sto znas o tome kako sam izbego da me slome,
I kada tonem, tonem s podignutom glavom gore,
I zasto me stare slike i dalje strasno bole,
Zasto mrzim vikend kada gajbi kasno dodjem,
Sta znas o ljubavi od koje kosti bole,
Kad te ponos udari tad vidis ko si,
Moj je oziljak dubok al ga nosim,
I pre bi umro nego da pamet glupo trosim,
Jer video sam vrh, jer video sam smrt,
U mraku video sam put, u strahu stego kvaku,
I pokrenuo sam kljuc.
Mi smo verni kerovi u zoru,
Spremni kad je cas da dodju,
U to se kunem, ja sam spreman da razumem sve,
Ulice nek pamte, na secanja nek vrate stare dane.
Sta znas sve o tome, sto celu noc u studiju skacem,
Sto u bunilu se budio i hteo da placem.
Sta znas sto vuce me noc, da prespavam dan,
Sto pobegnem od svih da bih bio sam,
U klubu kada ostanemo zadnji, spominjemo
Zivot ko da pricamo o rani,
Sto sam odavde naucio na gore
Uvek grabim vise, a ulica me zove
Pa mi tise sapne, broji sve dane,
Tuci se, guraj, jer ne vole kad padnes,
Sta znas o jutru, i kada svane
Kad te vuku unazad, pa ti snagu hrane,
Ja znam za tugu i ona zna me,
Zaboravio sam tako sto sam kido na sve strane,
Sa iskrivljenom slikom, sa tankim novcanikom,
Brate ja sam hteo da me pamte...
Mi smo verni kerovi u zoru,
Spremni kad je cas da dodju,
U to se kunem, ja sam spreman da razumem sve,
Ulice nek pamte, na secanja nek vrate stare dane.