Od kad znam za sebe draga moja priča nije bajka
Bio dete prvog braka, zadnjeg grlila me majka
Samoća u danu svakom, pažnju tražio svadjom
Radost samo s mladjim bratom, mali štrumf sa automatom!
U takav polupani svet si draga ušla nikad sladja
Ljubav se ko jutro radja pa sve zapali ko vatra
Dodira tvojih bio gladan, jutrom gledao dok spavaš
Zvezde daću ti na dlanu, neću više da ti sa mnom stradaš
Kad jak si, mlad i hrabar lako u ruke uzmeš pravdu
Ikar leteo ka sjaju, a završio u padu
Izdali me oni koji su bili kao braća
Tona bola i mraka, ne ne čekaj me draga
Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila
Ne, ne čekaj me draga, večeras neću doći
Ne izlazi na prozor, ja više ne postojim
Ulica je kriva, što suze sada roniš
Nemoj džabe da se nadaš ja sam otpisan ko ronin
Ne, ne vidim ni zvezde dok me odvoze u noći
Samo sija hladan metal, težak, na zglobovima mojim
Tu gde sada idem ja - tu ću ostaviti kosti
Za ovu tvoju tugu draga molim te oprosti
Prozore zatvori, goni, iz srca me skloni
Ovakvi kao ja nisu sreće šampioni
Od rodjenja hromi, goli, oštećeni, modri
Takve ne voli ni majka, takve samo Bog voli
Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila
Zaboravi me draga
Zaboravi da te volim
Sad je gotova balada
Sad me samo sve boli
Najzad stigo sam do kraja
Vreme sada samo stoji
Više ne umem da sanjam
Nemam nigde da se sklonim
Nemoj ništa da me pitaš
Priča više nema smisla
Samo sipaj, pij naiskap
Raduj se u inat svima
Penji se po stolovima
Igraj kao zver divlja
Neka znaju da nas ništa
Neće slomiti nikad
Više ne znam da li živ sam
Više ne znam da li kriv sam
Tukli su me dok ne priznam
Ni sam ne znam kako nisam
Telo je u okovima
Ostavljeno da trune
Al' duša beži preko zida
Samo da me draga čuje
Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila
Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila