Melanholični ortaci
Na traci
Ja sam jedan od onih koji pišu setne pesme
Bolesni romantik kog je pregazilo vreme
Jurodivi samotnjak što kreće se kroz sene
Ispijam u čaši moju mladost koja vene
Ne dam da me sveže okov lažne sreće
Kad mi kažu šta je uspeh ja u lice im se smejem
Oni misle da sam lud što odbijam fotelje
Kažu da sam na mom mestu njima bilo bi veselje
Ma samo vi jurite vaše karijere i ostavite mene da jurim svoje opsene
Dok vi sanjate o robi - ja sanjam o slobodi
Dok vi buljite u TV - ja sam zagledan u zvezde
Vidim kuda jezde, čujem šta mi kažu breze
Upijam u sebe sve stvari što su vredne
Pljujem na vaš svet bez ljubavi i čežnje
Možda jesam melanholik ali živo sam stvorenje
Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla
Duša nema senku, suza nema hlada
Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada
Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga
Prvo deo je tišine neka slutnja u daljini
Pa se sruči svom silinom, hladna lavina praznine
Onda iskida mi grudi, slomljen bežim ja od ljudi
Sreću neću ni da glumim sve i da hoću da se trudim
Bezbroj puta ja sam pao, bezbroj puta se i digo
Al' u ponor ovoliko do sad nisam siš'o nikad
Samo isto mi je telo, al' unutra nisam isti
I ne nazire se svetlo kroz moje mračne misli
Više nigde nisam prist'o sve isprljalo se čisto
U ovoj ništavnosti bivstva sam izgubio smisao
Preselio se u snove, nisam isti onaj čovek
Deo mene živi ovde, a jedan deo bi da ode
I ne znam ovako više dokle i ne znam više šta da radim
Ne umem da uhvatim korak, ni u život da se vratim
Otudjen isuviše često u svetu izgubio mesto
Usamljen sa tesktom, pesnik plače nad sveskom
Svoju sreću sam večno zakopao u sećanja
Svako veče palim sveće u snu da draga lica sretnem
I tad u tmini moje duše u mojim snovima sivim
Vidim Svet a kao nekad, vidim Nada moja živi
Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla
Duša nema senku, suza nema hlada
Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada
Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga
Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla
Duša nema senku, suza nema hlada
Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada
Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga
Ja sam samo deo melodije tužne
Nota koje sviraju nepoznate ruke
Stih koji usne govore kroz suze
Ton koji se čuje kada srce pukne
Odjek čoveka iz ljušture šuplje
Olupina broda koju nose morske struje
Tačka u plavom, balon otrgnut iz ruke
Koji luta bez cilja, kako vetar dune
Gledao sam ljude kako vuku ih za uzde
Kao divlje konje kada lome kao pruće
Velike ljude kako postaju sluge
To je dovoljno da srce slomi se od tuge
Nisam jurio uspeh, ne po cenu duše
Nisam slušao druge, išao sam svojim putem
Spreman da budem zaboravljen kad umrem
Kao reč na papiru koja bledi kada recitujem
Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla
Duša nema senku, suza nema hlada
Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada
Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga
Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla
Duša nema senku, suza nema hlada
Ni pesnik nema sreće jer je sreća lažna nada
Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga