Ej, yo, Struka, slušaj me sine, ne mogu više Aj zajebi ovo sranje, došli smo do kraja priče Daj o čemu ti to pričaš, brate, poč'o si da buncaš Daj iskuliraj se vidiš da si počeo da pucaš Svega mi je preko kurca i repera i medija Tih izdavača, sponzora sve je to k'o španska serija Razumem, al' dal je to razlog da sad posustaneš I posle tolko godina zar sada da odustaneš Al' video sam sve i rek'o sam šta imam Došao do vrha k'o kapiten pobedničkog tima Brate, nastavi da snimaš, to ne dolazi u obzir Ne mogu da te ubijem dok ležiš tu u komi Al' mogu da te probudim ako dođe taj dan Kada će imati smisla da se vratiš u svoj hram Žao mi je, volim te, ne otežavaj, molim te Moram to da uradim, al' znaj da strašno boli me Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I pitanje je momenta kada će sve da nestane Pa uvek setim se smrti Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I sve je samo deo jedne sumanute predstave Gde svako ulogu glumi Ne znam da li me čuješ, ali svejedno, pričam s tobom Ponekad mi se čini k'o da pričam sam sa sobom Ljudi i dalje vide Struku, a ne Ognjena Izgleda da vole te više nego što vole ga Još uvek ne znam gde si, dal si ovde ili tamo Ili negde među dva sveta obavijen tamom Samo da znaš da ovde živećeš zauvek Da si dotako besmrtnost iako trupla trule Seti se nazad, to davno, počeo si od nule Al' par godina nakon gradio gradove i kule Sad gledam ove fotke dok mi emocije naviru Vraćaju me nazad u dubinu duše zadiru Ova bolnička soba, ovo sumorno popodne Govorim sebi da ne bi trebalo da budem ovde Ipak doš'o sam iako mnogi hoće da te vrate Da ti kažem zbogom i da ugasim aparate Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I pitanje je momenta kada će sve da nestane Pa uvek setim se smrti Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I sve je samo deo jedne sumanute predstave Gde svako ulogu glumi Sedim u sobi sa tvojom krvlju na rukama Trudim se da ne čujem ta sablasna šaputanja Sedim u senci, a dim klizi mi iz usana Đavo me vuče za rukav do ivice ludila Čujem da si viđen usidren u svetom pristaništu Kren'o si ka raju al' završio u čistilištu Kažu da nisi dovoljno dobar za carstvo nebesko Da tamo nema mesta, da bi s tobom bilo pretesno S druge strane kažu da ne pripadaš ni hadu Kao nisi tolko grešio, da ne pripadaš tom stadu A tamo ti je mesto jer si slao loše poruke Iz kojih klinci nisu mogli da izvuku pouke Prič'o si o parama, o kurvama, o platini Da ne dužim, navodno si pričao o Satani Ne mogu da verujem da došao je kraj A bilo kako bilo, svi psi idu u raj Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I pitanje je momenta kada će sve da nestane Pa uvek setim se smrti Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I sve je samo deo jedne sumanute predstave Gde svako ulogu glum Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I pitanje je momenta kada će sve da nestane Pa uvek setim se smrti Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I sve je samo deo jedne sumanute predstave Gde svako ulogu glumi Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I pitanje je momenta kada će sve da nestane Pa uvek setim se smrti Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane I svi smo rođeni mrtvi I sve je samo deo jedne sumanute predstave Gde svako ulogu glumi Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane