Slušajte svi ovu legendu živu
Ostaće nas tol'ko da stanemo pod šljivu
I kad pod šljivom bude nas samo tri
Dva će reći jedan drugom: "Izdajnik si ti!"
I dok se svađaju, onaj treći, glavni
Gore navrh krošnje šljive će krasti
I pošto jadno drvo ne zaliva niko
Osušeno skapaće, a i mi pritom
I onda pitaš ljude što to tako... a oni slegnu ramenima i kažu
"A jeeebiga."
Jebiga, jebiga – zavladalo je "jebiga"
Pitaš čoveka gde je kičma, on ti kaže: "Jebiga
Pa šta ću sâm, jebiga, ja jedan, jadan, nebitan
Ja se ništa ne pitam, a malo sam i sebičan
Tol'ko sam zabrinut da delujem k'o bezbrižan
Pljujem, al' tiho, pa glasam isto, jer - jebiga
Ja bi' ga malo rušio, malo i nе bi' ga
Bolje da se ne mеšam, bolje sve ispod tepiha
Ne stidim se zamisli da sve tone dok ja plivam
Kad libim se da li bih, alibi mi je većina
U principu, nemam princip. Uglavnom, čuva se glava
I samo jedan stav, a to je – da nemam stava."
Avaj, jedni odu po diplomicu kod Nezbita
Drugi prave gemišt od repa i Kemiša
Kad pitaš što to rade, niko se ne snebiva
Milion ljudi skrije se iza prkosnog "jebiga"
Jebiga, važno da se uhlebiš i uposliš
Makar za šaku para lupaš plus, minus i gluposti
Baš rodoljubivo. Baš u desetercu
Baš za budućnost. Baš za našu decu
Svi love lovu, a svi lovina u zamci
Taoci javašluka, jedni drugima stranci
Sve može, sve prolazi, svi pristaju na sve
U redu je svaki greh dokle god ti plaća ceh
Jer – jebiga, mora se, to je nužda svevišnja
A ne goli treš za keš – hešteg "jebiga"
I niko nikog ne jebe
Dižemo ruke od sebe, i time ruku na sebe
A za to vreme, neko nam truje vazduh
Neko ubija reke
Zarad ličnog profita rasprodaje nam zemlje
I pravi od nas pleme koje kleči ispred totema
Sve poštene protera, hulje gurne do pročelja
E to se zove izdaja
To je protiv naroda. Tako glasi istina
Ti ljudi postoje, al' te ljude niko ne dira
Napadni mene, a na ovo samo reci...
Jebiga. Jebiga – moto je "jebiga"
Sav sram umre kad se zipuje u "jebiga"
Duša, kičma, šta je kome svetinja
Rasprodaj na sitno i ćuti, jer - jebiga
Ćuti na zlo. Ćuti na dno
Ćuti na sve što nam zatire rod
I kad te pitaju što si tu gde si sad
Okrivi mene i reci "jebiga"
Jebiga. Jebiga. Jebiga
Jebiga. Jer, tako je lako
Reci: Čelo de Fakto hoće sa NATO paktom
Izdajnik, plaćenik, soroševac stari
Što sve svoje gazi da sve tuđe hvali
Maneken NVO-a. Član u raznim partijama
Ide peva ustašama, ide peva balijama
Teraj ga, k'o Bjelu. I svaka ta gnjida
Neka ode, k'o Đuričko, i nek se ne vrati nikad
Alo, bre. Ej. Ovo je moja zemlja
Nije ginuo samo tvoj, nego i moj deda
Ko se bre stidi porekla? Nikad u životu
Al' i da živim stoput, prezir'o bih onu sortu
Što kleveta i laže, i misli poluprisebna
Da sve što lupi – sekund kasnije postane istina
Nikad član ničega. Nikom na spisku platnom
Nijedno svoje slovo ne bih prodao ni za zlato
Nisam za NATO. Dobro pamtim bombe
Nisam druga Srbija. Nisam krug dvojke
Samo ne mrzim nikog. Rođen kao Jugosloven
Sve su puške tuđe. Sve su žrtve moje
Svi ljudi. Sve nacije. Sva sela što gore
Svako ko je nevin pao za vaše parole
I nisam vernik, i čak ne volim crkvu
Al' kad je neko ruši, zaledi mi dušu
Zaledi mi krv svaka slika toga pakla
Al' nikad ne pomislim da je svaki Albanac takav
Halucinacionalna masa se pali
Branio bi Kosovo, nisi bio ni da braniš Kališ
Kad su ga sekli, jesi rek'o sebi boli me?
I izaš'o na ulicu kad je ubijen Oliver?
Il' za Savamalu, rampu, helikopter?
Pa gde ste bili tad? Jeste branili svoje?
Ja jesam. I makar mi slomili rebra
I facu o ivičnjak – ovo je moja zemlja
I seri šta hoćeš na ta usta od pene
Ali niko nije otiš'o iz Srbije zbog mene
No zbog vas
Al' svejedno dvadeset godina slušam da sam ja izdajnik.
E pa, kad je tako... Veliki Meštre Sviju Hulja, slušaj!
Evo ti juče. Uzmi i jebi ga
Evo ti sutra. Uzmi i jebi ga
Svu nadu. Sve dobro. O koleno prebij ga
Tim osmehom bolesnim razboli sve i jebi ga
Evo ti narod. U glavu jebi ga
Dok sanja zlatno doba, uzmi i jebi ga
Ako ja ometam taj divni, lepi san
Ćutaću. Evo ti sve
Uzmi i jebi ga
Jebi ga
Jebi ga
Jebiga
Nacionalizam je, pre svega, paranoja.
Kolektivna i pojedinačna paranoja.
Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha,
A iznad svega, posledica gubljenja individualne svesti - Danilo Kiš