Pa gde si Vrabac?
Nema te ni na fon da se javiš, e
Evo ja sam ti upravo prešao granu, ušao u Srbiju
Kad stigneš, ti se javi
Primam poziv iz budućnosti, komfor me zove
Kaže mi da izađem iz komforne zone
Da mu krenem u susret, jer ako hoću uspeh
Moraću prvo uzde u svoje ruke da uzmem
Rekoh, daj mi sekund i eto mene preko
Mada nisam daleko i ni tu ne teku med i mleko
Meni je skroz kul
To nećeš videti na društvenim mrežama, previše sam old skul
Ne trebam pažnju, podršku ni priznanje
Od ljudi što me ne znaju, a ja njih još manje
Živim svoj život, imam svoj đir
Još tražim svoj put al bar sam naš'o svoj mir
A mira nemam čim kročim u Bege
Pada mrak na oči, počinju da mi rastu sede
Tenzija u vazduhu me guši
Ljudi sa besom u očima i gorčinom u duši
Moji se, srećom, nisu priklonili gomili
Leđa im pucaju al duh im nisu slomili
I neće. Đuka je okrenuo novi list
Džoni je Džoni, a znaš koji je Džoni lik
I svi guraju, samo mi ti zaostaješ
Tvoja je odlučnost postala ravnodušnost
Pričam s tobom al te ne prepoznajem
Zato, ako vidiš Vrapca, reci mu da mi nedostaje
Eh, dobri moj
Da bar jesam ravnodušan
Da samo jebeno znaš koliko sam se trudio da budem
Ali nije uspelo
Da mi je da stignem do sebe
U papirnom brodu ili zmaju
Da se isplačem ili nasmejem
Al da ni jednom nije u falšu
Muka mi je od sebe i čaure u kojoj tinja ovo nešto vatre
Muka od maske ispod maske, ne umem
Al nikako do kraja da se satre
♪
Ja sam duša i douchebag, ja sam pištolji i ruže
Ja sam da me šutneš u glavu, ja sam da me ljubiš u dupe
Ja sam da me mažeš na lebac, ja sam namazan
Ja sam i majci pola Apolon pola nakaza
Ja sam da me staviš na ranu i baš tada postanem so
Ja sam isti poseban slobodan samo svoj al nisam sav svoj
Ja sam sladak ko pelin, ja sam gorak ko liker
Ja mrzim sebe kao Vikler, ja volim sebe kao Vikler
Jednom sam sreo samog sebe u samoposluzi
Al mu ništa nisam rekao, ja pored samo prošo si
Oni smo onda otišli jer ko to da posluži
A bili smo prisutan ti lično i svi mi ostali
Jednom skupio petlju, izveo sebe na piće
Odćutali paklu vremena, odćutali litre
Imao sam neku poentu, posle nisam znao gde mi je
Pa sam u fajrontu priznao: Među nama nema hemije
Možda je najbolje da se ne viđamo neko vreme
A čujemo se za one stvari što su ti kod mene
Ja sam samo slego ramenima, ja sam ustao i seo
Ja sam otišao i više se nikad nisam sreo
Ali tu smo, još "jin i jangujemo" na daljinu
I ništimo jedan drugoga i dani idu
I teče biti al mi za stih treba dvolovka
Da sebi dvoprostim u cevi fali dvolova od dvovraga
Ja sam uvek u pravu (nisi), ja nikad nisam u pravu (jesi)
I od ta dva sam ono jedno baš kad je bolje ono drugo
Ja sam s lovom kratak dugo, ja sam srećan sa svojom tugom
Ja hoću da batalim pljuge, ja pljugu palim pljugom
Ja pomislim: "Evo ideje!"
Onda se setim da brat
Solow ima stvar što bukvalno ide: "Ja sam ovo, ja sam ono"
Pozdrav, Solow, vidiš drug ti je bezidejno govno
Sve što napiše ja zgužvam pa smo dobro
Stvar je pod kontrolom jer sad sam ja domaćin a on parazit
Mada mi sisa krv iznutra kolko god da pazim
Čini mi se da mahom spava, ipak, ne znam šta će biti
Sad smo dobro ali strepim da mu dogoreva fitilj
Muka mi je od sebe i čaure u kojoj tinja ovo nešto vatre
Muka od maske ispod maske, ne umem
Al nikako do kraja da se satre