(Sad' ću da ugrizem ovaj mikrofon)
(Studio Bronks)
(Ajmo)
(2019)
(Teške braćurde)
(Demoni iz Kaća i madr de la after)
(Sne)
Kad' se predsam dišem kao riba (riba)
Doručak na afteru, po njonjari se šibam
Igram kao cigan u nekom luna parku
Ne odbijam kurve, linije i žvaku
Mdmi bratu dam pas on mi vrati
Najveći je car na svetu zato mi je bratić
Šta se radi, braćurde šta ima?
Ludi Srbi su u najjačim gasovima
Vadite ko šta ima, ludilo nas hvata
Psihijatrija, pacijenti svi sa petog sprata
Najjači smo tačka, tu nema priče
I kurcem vas napušimo ako ste pičke
DJ, ajde puštaj Lude Srbe
Jer bez diskoteke nema dobre žurke
Vrte se buksne, prave se snifovi
Preludi smo Bože, ikona Boža Nikolić
Neću dan, hoću noć
Neću nikad da prođe
Neću kući, neću ni na pos'o ja da odem
Ovaj rad mi je prosek, uvek izmami osmeh (uvek)
Sečemo k'o bonsek, ova scena nam je posed (cela naša)
Neću dan, hoću noć
Neću nikad da prođe
Neću kući, neću ni na pos'o ja da odem
Ovaj rad mi je prosek, uvek izmami osmeh (uvek)
Sečemo k'o bonsek, ova scena nam je posed (cela naša)
Ne sme da se čuje, ne sme da se zna
Ko god naše pesme sluša on je lud on je mlad
Dobar rad je uvek ovde jer ovo je Novi Sad
A i svaki drugi grad je lud kao kurac brate
Pijemo pivo, pijemo džin
Pesma milion, pravim se fin
Od buksne cim uzmem il' dva
Jer neću da klepi me baš tako jako
Povučemo Boga oca za sad
Nije za pohvalu al' jak je rad
Prolazi noć, prolazi dan
I dalje na afteru, ne idem gajbi
Ne moš' odjebati masu iz kuće
Uvek smo tamo gde je vruće
Palimo masu, ne može luđe
Iz trendinga izbačen, ne može tvrđe
Neću dan, hoću noć
Neću nikad da prođe
Neću kući, neću ni na pos'o ja da odem
Ovaj rad mi je prosek, uvek izmami osmeh
Sečemo k'o bonsek, ova scena nam je posed
Neću dan, hoću noć
Neću nikad da prođe
Neću kući, neću ni na pos'o ja da odem
Ovaj rad mi je prosek, uvek izmami osmeh (uvek)
Sečemo k'o bonsek, ova scena nam je posed
Neću dan, hoću noć
Neću dan, hoću noć
Neću nikad da prođe
Neću kući, neću ni na pos'o ja da odem
Ovaj rad mi je prosek, uvek izmami osmeh (uvek)
Sečemo k'o bonsek, ova scena nam je posed (cela naša)
Neću dan, hoću noć
Neću nikad da prođe
Neću kući, neću ni na pos'o ja da odem
Ovaj rad mi je prosek, uvek izmami osmeh (uvek)
Sečemo k'o bonsek ova scena nam je posed (cela naša)