Osmeh lakomislen, prati korak nepromišljen Namera naivna, lepota je prolazna Priroda blažena leđa ti okrene Čeljusti otkrije, u jamu zakopa te I onda se pitamo, gde je sva magija? Kada je nestala? I kako smo dospeli ovde? Kako, ovde? Kako, ovde? ♪ U blatu batrga se, a slabosti množe se Plače i kaje se, vapaj odjekuje Majko, volim te Oče, razumi me Pa odmah zaboravlja i ne nalazi odmora Jer navika uporna ni u snu ga ne napušta U betonskoj kutiji, cvileći, čeka svoj kraj Kraj Kraj Kraj