Tvoj pogled nemiran i tih muči me do bola
I čini mi se da skupljam mrvice sa stola
Tvoje pažnje koja je sada tako daleko
I ne sjećam se kad su riječi prazne ostale
I nevažne sitnice tako važne postale
Otkad ljubav ti i ja shvaćamo olako
I sada dođe mi da iz svega glasa vrisnem
Dođe mi da svoje srce opet stisnem
Da ga sačuvam od bola
Da ne pukne na pola
Ponovo
Sve što riječi sada šute oči glasno govore
Na sudbinu se ljute dok se s njom ne pomire
Jer smo ljubav ti i ja shvatili olako
I sada dođe mi da iz svega glasa vrisnem
Dođe mi da svoje srce opet stisnem
Da ga sačuvam od bola
Da ne pukne na pola
Dođe mi da pobjegnem od svijeta
Dođe mi da se sakrijem od zvijezda
Jer smo stranci postali
Našu sreću pustili
Olako
Olako
I sada dođe mi da iz svega glasa vrisnem
Dođe mi da svoje srce opet stisnem
Da ga sačuvam od bola
Da ne pukne na pola
Dođe mi da pobjegnem od svijeta
Dođe mi da se sakrijem od zvijezda
Jer smo stranci postali
Našu sreću pustili
Olako
Olako