Сунце је добрано изнад хоризонта
Па досадним зраком копка капке оба ока
Један по један, отвараш, баш избор немаш
Лењо растежеш до репа и гласно зеваш
Добро јутро, штене мало. Као сваког јутра
Ту је увек брижна њушка твога тате - белог вука
Кидај последњи улов и гутљај свеже росе
Тај оброк, за добро твоје, ове зоре донет
Поиграјмо се, препричај ми снове
Исцртај у песку своје маштарије нове
Постави ми питања и слушај одговоре
Пре одласка до школе за ловце, међу вршњаке твоје
Идемо тамо већ утабаном стазом
Иако знам да сад сам досадан, ја бих лај'о
Ти си мој смисао, моја мала шапо
Све до чега ми је стало, све због чега бијем јако
Све што треба твој је осмех, да ми мисли разбистри
Одмах гледам где би пошли, шта би успут радили
Пазим, вребам где су лоши заседе поставили
Да те нема, неко морао би да те измисли
Све што треба твој је осмех, да ми мисли разбистри
Одмах гледам где би пошли, шта би успут радили
Пазим, вребам где су лоши заседе поставили
Да те нема, неко морао би да те измисли
Враћамо се, слушам шта сте радили данас
Осим ако нећеш да то буде твоја мала тајна
На улазу у јазбину, осмех место врата
То нас чекају мама, њена јака здрава храна
Атмосфера љубави и заједништва клана
Ми преносимо шта су наши преносили нама
Све до ситног сата, када од умора спаваш
Само мука за муком, слатка, твога васпитања
Сан ме хвата, сећање ме враћа назад
Кад сам био горски самац, себи једини важан
Па пронашао пар да позитивна осећања
Сам искусио до краја, мислио сам, све до дана
Кад си дошао на свет - срећа већа наша
Знам да бићеш кадар сам да свладаш вепра капиталца
Сутра када нове породице будеш права глава
И тада бићу тата твој, ти моја мала шапа
Све што треба твој је осмех, да ми мисли разбистри
Одмах гледам где би пошли, шта би успут радили
Пазим, вребам где су лоши заседе поставили
Да те нема, неко морао би да те измисли
Све што треба твој је осмех, да ми мисли разбистри
Одмах гледам где би пошли, шта би успут радили
Пазим, вребам где су лоши заседе поставили
Да те нема, неко морао би да те измисли