Верно у служби предводника мога клана
Моја канџа, моја снага. Крви трага до лаката
Како противничка глава неби могла да се нада
Ничему сем блата, коме пада кад таласа
На злу срећу, свему смер ту скрену у секунди
Отров грозни подли, вођи који поглед мути
Па се са оданом пратњом, у одсуству ума здравог
Виђеном као опасност, обрачунава масакром
У шуми, под храстом тренинг за поколење
Ту су дочекани очњаци послати на мене
У борби за живот, лозе наставак кроз време
Јако јалова је победа, донела жртва женке
По стратишту смртни ропац и лешеви леже
Само рањени самотњак и преплашено штене
Једва на ногама стоје, тужни као лист у јесен
Трагом 'клете освете ћутке поворка креће
Стази сенке, којом крећем, крај ће бити уништење
Мене или помрачене главе круне земље
Једно штене, моје семе, моје цело оста племе
Кроз дуеле, све време, рашће без права на грешке
Како сам живео, увек сам спреман 'мрети
Пре свега примерно, без јаука, стојећи
Види иза хоризонта славни ратник, борац вечни
Ту су почасти и гозба, каквих нема на земљи
И нема сумње никад, ни питања да ли греши
Зато суров као зима водим сина, без речи
Преко врхова снежних, шума, токова речних
Свуда сукоби чести, тешки, тежи, зверски
Призор свакодневни, противник осакаћени
Лешеви искасапљени. Живот у смрти сенци
За нама хрома сабласт хода, потмуло јечи
Док прождире вучје душе свеже побијених
Освета је проклета, без конца је. Моменти
Предаха су ретки. Тад се пробија до свести
Да живот младог саборца много више вреди
Од све части длака седих што превалиле су зенит
Стази сенке, којом крећем, крај ће бити уништење
Мене или помрачене главе круне земље
Једно штене, моје семе, моје цело оста племе
Кроз дуеле, све време, рашће без права на грешке
Добро сам знао да нас чека после кланца
Пробрана чета око самог поглавара
Први био сам до њега, свестан сам која су снага
Нисам дош'о из далека да бих се вратио назад
Јурим, не бежим, поглед лишен сваког страха
Не завијам, не режим, прича само оштра канџа
Која у сумрак светли. На обе њушке рана
Тада, као никад, свесни да идемо до краја
А наша раса је одувек била часна
Кад у питању је задња жеља учесника рата
Важан договор пада: Ако страдам овде, сада
Газда прекида прогон. Будућности збогом
Памти ме по добром, причај деци својој
О славном претку. На своме си, почетку
Када платим данак прескуп овоме проклетству
Пронађи шуму, реку и себи праву женку
За даље снаге немам, подносе шапе једва
Тежину тела у ком живота све мање. Вреба
Противник моја леђа, на изглед небрањена
Падамо. Тврда земља под нама. На то сам спреман
Задајем, из окрета, последњи угриз. Мета
Је жила вратна. Вена за час је пресечена
Зла крв је проливена. Ја очи склапам срећан
Освета извршена, а слободан је мој штенац
Стази сенке, којом крећем, крај је сада уништење
Мене и помрачене главе круне земље
Једно штене, моје семе, моје наставиће племе
Кроз дуеле, све време, одрасло без грешке