Danima nisam ust'o iz kreveta Danima mi sunce smeta Omamila me tama, pa samo nju vidim đe god da pogledam Nisam vrijedan, smetam Al' vidim put popločan dobrim namjerama pa po njemu šetam Jer na njemu je patnja ok, i to mi daje nadu Ako sam osuđen na propast Daj da nađem ljepotu u padu Znam đe je spokoj, vidim ga u najgorem Moji ne žele da idem tamo a toboš mi žele najbolje Pa kažu jednom dnevno cela Elicea Onzapin da se osevapim Da cepam Lorazepam Da im se stari Balša vrati Sve bih dao da se sve na staro vrati Jer znam da danas je nemam a sjutra mi je više nikad neće dati Pa moram u mislima neku drugu realnost da pravim Jedino dobro mi žele moji glasovi u glavi Kažu da teret koji nosim je ok da ostavim Ako mi plivanje nanosi bol, ok je da se udavim (Ne) treba mi Pomoć Sve ce biti ok Svašta mi pada na pamet Ako je život težak k'o kamen, pogodi šta je smrt za me Shvati da me sve boli i želim to pod hitno da stane Prije nego sve spalim, bolje da vječno ugasim plamen Kad pomislim na Nedu I njenu budućnost Sebe vidim samo kao smetnju Za sebe to neću Isto važi i za Dražena Šta duša napaćena može da ti da kad ti se u društvu nađem ja? Šta? Da kinjim u tmini, jel? Da pokvarim svaki rođendan Jasmini? Kume, izvini Vjeruj mi da ovo nije za mene Pušti me svojim putem da krenem Pušti me da riješim svoje probleme Pušti te me da prerež...