Da li postoji neki šareni svet Za mene, tebe i sve naše bližnje? Sve više podseća na Ikarov let: Podmuklo savršen dan, trule ukusa višnje. Sve svoje činove sam zbacio sa sebe I zauzeo gardu da odbranim bar željom Sva ona srca što će kucati za mene čak i ona kad nad sobom sasvim izgubim nebo zvezdano. Skener duše, nikada moj fah. Tek dovoljno sam oštar da prepoznam samog sebe. Dok krvava mi kolena teturaju u strah Da ponovo ću čuti samo: "Brate, ko te jebe" (Uvek sam) Uvek sam... pa i ovaj put Zadignuću šifru sanjanja, Još samo tren... još samo minut. Ovo je šamar moga buđenja. Da li postoji neki šareni svet Za mene, tebe i sve naše bližnje? Sve više podseća na Ikarov let: Podmuklo savršen dan, trule ukusa višnje... Je jeee... Nebitan dan, hrabar motorni san (poslednji dan...), Zakuni sebe hrabro vodom i hlebom (ostanes sam...). Malo je srca što će kucati u inat čak i onda kad nad sobom sasvim izgubiš nebo zvezdano.