Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije
Izlazio iz birtije,
Kažu da je bio čudna sorta.
Otac mu je bio sitni paor,
'Ranio je sedam gladnih usti.
A mati mu je bila plava,
Tiha, nežna, jektičava.
Umrla je s trideset i nešto.
Imali su par jutara zemlje
I malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba,
Taman tol'ko kol'ko treba,
Al' je Vasa 'teo mnogo više.
Želeo je konje vrane
Po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem i salaše.
Želeo je njive plodne,
Vinograde blagorodne,
U karuce pregnute čilaše,
Ali nije mog'o da ih ima.
Voleo je lepu, al' sirotu.
I uz'o bi je samo da je znao:
Voleš jednom u životu,
Sad bogatu il' sirotu,
To ne bira pamet nego srce.
I sve se nad'o da će ljubav proći.
Zanavek je otiš'o iz sela
I nikad nije pis'o nikom.
Venč'o se sa mirazdžikom,
Jedinicom ćerkom nekog gazde.
Dobio je konje vrane
Po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem i salaše.
Dobio je njive plodne,
Vinograde blagorodne,
U karuce pregnute čilaše.
I sve je im'o, ništa im'o nije.
Propio se, nije prošlo mnogo,
Dušu svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši,
Tražio je spas u čaši,
Ali nije mog'o da ga nađe.
Mlad je kažu bio i kad je umro.
Sred birtije od srčane kapi.
Klonula mu samo glava,
K'o da drema, k'o da spava,
I još pamte šta je zadnje rek'o:
Džaba bilo konja vranih
Po livadi razigranih,
Džaba bilo sata i salaša.
Džaba bilo njiva plodnih,
Vinograda blagorodnih,
Džaba bilo u karuca čilaša.
Kada nisam s onom koju volem...
...kada nisam s onom koju volem.
Eh, kad nisam s onom koju volem!
Kada nisam s onom koju volem.