Profesor Lukić sa četvrtog sprata, je živeo prilično sam.
A decu je ušio ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
Njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A gospođa Ruža je radila goblen i subotom igrala tač.
Od muža joj ostalo par žutih slika, oficirska kapa i mač.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
Poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Pišu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nađe put.
Znam neke sive,
Tužne hotele i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...
Anđelija Prokić je čekala princa i njegovu čarobnu moć,
Da joj otplati kredit,
Da joj napravi klinca, da je voli do kasno u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nesto razmišljam:
Njen suprug Bane, noći i dane, nije se treznio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A kad se jednom, u dva i deset, vratio kući željan ljubavi i sna,
Našao pismo, pao u nesvest,
žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baz nešto razmišljam
Поcмотреть все песни артиста