Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih Mislim sreda-četvrtak il već neki od njih Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna Iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake Počinje još jedan dan bez nje Drugari u frci, svi su dužni ko Grci, krupnih predloga par Kad ono sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode i srce štrucka na tren Neki plešući mantil, ne, nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje Prolazi još jedan dan bez nje Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva, katkad poduprem šank I tako, a stara garda iz kvarta još se loži na fank I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu Pa dobro, možda jedna na drugu, ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje I lelujam u centru kao fenjer na vetru, jesen protresa skut Ne vredi, potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom liku dok se šunjam u san Da ne primete tamo da sam odsutan A nad Novim Sadom primirje Prolazi još jedan dan bez nje