Sumoran i nem Jablan gromom razvaljen Zagledan u čašu preduboku Bio mi je stran i naizgled normalan Al' tad mu spazih Odraz meseca u oku On me oslovi pa kako idu poslovi Ma idu, progundžah, u vražijeg vraga Na to on planu naprasno Odmeri me sablasno Nemate vi pojma, bračo draga Ne znaš ti sta znači ubiti grad Ne znaš ti bauke kaljavih rovova Ne znaš ti sta znači spavati sad Kad sklopim oči ništa osim tih krovova Kada sklopim oči nebom naidju mobe Zamirišu gostinjske sobe Nebom svadba odzvanja Kada sklopim oči nebom promiću lica Zatreperi roj tamburica Dunav sedef odranja Zverko ludila, što si se probudila Crni ti je princ poljubac dao Sl' neču se stideti Što Boga neću videti Jer to i nije Bog kojeg sam znao Ne znaš ti, nema oslobodženih Svaku tišinu mi granata prošara Spašen je taj prvi pogodženi Aasvi su drugi večni taoci košmara Kada sklopim oči nebom naidžu ladje Zvona, lavež, komšijske svadže Miris svežeg oranja Ali kada svane vetri s reke zacvile Znam, to tuže vodene vile Dunav tamjan odranja