Mater je došla s posla oko osam
Ušla u sobu i pitala me da 'ko sam
Kako 'ko sam? Pa, ja sam mama, Toni
Krenija sam je zagrliti povikala je odbi
Odjebi, ti nisi moj sin ruke k sebi
Sta radiš ovdi u njegovoj sobi
I di je on, di je Toni, nemoj me zafrkavat'
Šta si učinija s njim neću ti ništa nemoj lagat'
Mama, nemoj me zafrkavat', nisam budala
Čudno me gledala, skužio sam, nije šala
Srce mi je stalo, otrča' sam u kupatilo
Sta' malo i pogleda u zrcalo
Gledala me poznata faca, srce je luđački tuklo
Pomislija sam staru je nešto puklo u psihi (ajme meni)
Otrča' sam u dnevni urlala je raščupana, blida
Zvala je susjeda na telefon, urlala
Ti se ne mići, reci mi, di je on, di je Toni, di mi je sin?
Nisam tija više dolivat' ulje, sija sam i muca
U stan je uletija Duje, prvi susjed, a zna me još iz vrtića
Stara mu je stala sve histerično pričat'
Da je došla s posla, ušla u sobu od Tonija
Vidla mene di sidin, prvi put ga vidin
Gleda sam Duju, stara je pičila po svom
Tad sam mu vidio u očima da me ne pripoznaje ni on
Alo Duje, to sam ja Toni, ma jesi i ti maka?
Ala crnjaka ovo je ka' zona sumraka
Smrza' sam se i tražija im na licu
Neki znak da se radi o bolesnom vicu
Al' nisam ga naša, šta se događa Bože
Šta je ovo? Jel sanjam? Ovo ne može bit'
U staklu na vitrini, vidin svoj odraz, vidin svoj lik
Vidin sebe, čoviće, ovo nije moguće
Duje me pita, da di je Toni, čoviće, ja sam Toni
U glavi pucaju bombe, ogromna buka
Odjednom, neopisiva muka i strah i tad je pa mrak
Kad sam otvorio oči nisam zna' di sam
U svijest mi navire slike, pomislija sam, sritan
Sve je bija samo san, al' odjednom miris bolnice
I ženski glas, budan je, dođi te
Želin se okrenit, al' ne mogu se micat
Iznad sebe ugleda dva ozbiljna lica
Pita sam di sam, di mi je mater, 'ko su oni?
Mladiću, sve u svoje vrime, za početak, reci nam svoje ime, molim
A onda, di je Toni...