Preda mnom se valja magla neka gusta Čujem kako tutnje stene pored puta Saplete se s tobom moja duša pusta To kroz suzu vidim dugme s tvog kaputa Evo dođe vreme da te srce pusti Ono više ništa ne želi, ne traži Samo se za tebe još moli i krsti Dok se tvoja senka u daljini blaži Odlaziš, ja sluđen stojim Strah mi se uvlači u kosti Zemljotres u grudima mojim Praštaj, ako ima šta da se oprosti Još gledam za tobom zgužvanih ramena I zavlačim ruke u tminu džepova Proziran ko staklo, lagan kao pena Naviknut da živim od mašte i snova Odlaziš, ja sluđen stojim Strah mi se uvlači u kosti Zemljotres u grudima mojim Praštaj, ako ima šta da se oprosti