Muči me insomnija, nekad i u snovima Ovih dana svaka noć je nova pustolovina Insomnija, progone me tragedije iz novina Crna kronika, vidim sebe u tim slovima Muči me insomnija ponekad i u snovima U morima noćnih mora nesigurna plovidba Insomnija, središte su medijske tragedije Svaki čas se čini da je konačno na meni red Ne mogu spavat brate, a kad zaspem sanjam da se Budim usred ničeg, nevidljivi ljudi vrište Ne znam jel to savjest il je neko sranje u budućnosti Al pretpostavljam da je ruho smrti jako skup kostim Vidim nesreće kroz mjesečevu zavjesu Leševe sred mećave kroz rešetke u kavezu Smrtonosne spletove bezopasnih okolnosti Mrtvaca u ogledalu koji mi govori ovo si ti I ova pjesma me drži budnim Cvilež mrtvih ljudi će mi u sekundi spržit bubnjić A vani se spustila odvratna magluština Soba je pustinja, slina se suši u ustima Čujem neko nasilje, snažne detonacije A prokleti komarci me pikaju preko kacige Dok vozim prema ponoru motorom u horroru Ovo tu je gore nego jebeni Frodo u Mordoru Buljim u kazaljke na satu, u noćnim satima Satire me umor ne mogu zaspat već danima Stvarnost toliko ranjiva, dolina sanjiva San postaje manija, iluzija neuhvatljiva Psiha pada ko Alamo, utvrda neobranjiva Dok se pigam u stanjima... vama neopisivim Stapam se s okolinom tako da pobjegnem istini Onoj koja me stalno proganja, neda mi spavat Đoni brate... moja je furka užas i strava Na mahove padam,u neko čudno stanje polusna Al uvijek me nazad vrati moja psiha bolesna Kapci poput poveza, tok misli nepovezan Sve se čini tako nestvarno ali ovdje sam Ovdje san, polagano umire već noćima Dovršavam vers davno napisan nikad pročitan Primam hladan čelik u ruku i otkočim ga Povlačim oroz i odlazim na vječni počinak